Otadžbina

НОЗОРИШТЕ

извод овакве врств уметнички обради, свакојако је за велмку иохвалу. Потреба такве ирерађевпне је и разумљнва н оправдана. А кад смо начисто и с тим: какав је задатак позоришту у опће, и понаособ српском народном позоришту — можемо одмах прећи на само дело те да видимо: да ли и у колико трагедија „Тодор од Сталаћа" одговара захтевима драмским и с-меру народног иозоршнта. * * Нема сумње да су читаоци гледали ма коју драму Цветнћеву. Оно. што се у тим драмама бпазило, што се похвалило илн замерило, може се у главном применити и на овај рад „непознатога писца." Изнећемо иајпре његову садржнну са неким иримедбама ма то изгледало „шаблонски" извесним (( ђенијалним људима. }> У првом чину нојаве се две особе, које ће на вас учииити чудан утисак. То су Мира, другарица Јелице, љубе Тодореве и млади Францускн витез «Фраисоа" гроФ Алансонски. Да се не бисте зачудили, откуд овај у Француској историји познатн I)' А1еидои у српском Сталаћу, морате да слушате јеДаи необично дуг дијалог. Овај Франсоа, чија ће вам појава ностати досадна сутнцајем једине сриске девојке, која се слика у тој трагедији), истина, нравда свој долазак, и своју улогу у драми, јер само због њега и може Јелица, да прича јад и несрећу своје отаџбине. Вас пстина заноси беседа — то је право име — беседа Јеличина, па ипак вам се све то некако не свидп леио. Али кад за тим изађе Тодор, у сјајном оделу, нрава слика српскога јунака, ви заборав.пате на први утисак, и вашн су патриотски осећајп задовол.ени, Тек што је војвода загрлио своју љубу , а гласник објављује долазак неког велможа. Сви помисле да је то главом деспот Ђурђе али место Ђурђа улази Раде Облаковић, назван од народа (( косовска старина." Мисија је овога честитога старине да ириволи Тодора на