Otadžbina

ПОЗОРИШТЕ

145

Ђуро је видео „Пријездин лик» и познао је да је Синан-бег Тодоров брат. И ви се томе досећате, али Тодор, разуме ое, не погађа. Пооланицн понављају своје раније захтеве. Тодор их јуначки одбија. А кад се поведе говор о отетом јединчету његовом и кад Турци дрско рекоше да су у војни донуштена сва срества, он зановеди да их све поубијају. Старина Раде није ни дошао, јер је одмах по првом доласку преминуо). Тодор удари на Синан-бега, али у том тренутку Ђура и њему исповеди тајну и обезоружа га, казавши му: «То ти је брат." Тодор изненађен и силно потресен, није могао одмах да савлада свој бол, али је одустао од убиства, и после мале почивке, позива изасланике на договор, зајемчивши им животе својом витешком речју. Сви одоше само Синиша остаде. После кратке али еФектне препирке између њега и Ђуре , који стоји горе на вратницама, долази Јелица. Она моли Синишу да јој врати јединче, а он јој се демонски руга. Јелица се већ маши у недра за нож, али ни то ништа не поможе. На послетку рекавши : (С шта неће мајка учинити да спасе своје једипче", она се умиљава бегу и претвара се, како ју је победила његова С( непоколебљива љубавна сталност" (а зар може сталност бити колебљива?) Заљубљеии гштурица не може да одоле њеним дражима, њеи га пољубац занесе и он жудно и лаковерно саслуша и усвоји њен предлог, како да је онет добије. План је њезин, да Синиша дође с чунићем нред тајиа врата тамника, који јс испод града, сам без икога, једино са Војином. Јелица ћ< га ту чекати, узети дете и послати горе оцу, а она ће се вратити њему и бити његова (С за иавек." Пошто су се споразумели о свему, они се растану; за тим одлазе и изасланици, а Јелица се договара с Миром и њеним гроФом , да јој иомогну избавити дете. О њиховој намери Тодор не зна ништа. Франсоа одмах приОТЛЏБИГА КЊ. XXXI СВ. 121 10