Otadžbina

ТТОЗОРИШТЕ

* * * У излагању садржине истакли смо и неке ситније примедбе, да бисмо сад могли говорити само о најважнијим стварима. 11рво иитање, које ваља расправити, то је питање :: је ли Тодор трагичан јуиак ? По томе, што он толико узноси своју одлуку, да не преда Сталаћа—- и што је готов дажртвује,, а и жртвује живот свој за то —- одговор је чист и јасаи, да је Тодор доиста трагичан јунак. 0 том већ не може бити сумње. С теорискога гледишта, после овога, најважније јег како је изнета трагична кривица његова ? Трагична кривица Тодорова — непокорност према во.ви владаочевој и његову схватању државиих интереса — у основи иотпуно задовољава драмске захтеве и никога не треба да буни што је његова трагична кривица далеко од саме моралне кривице. У том погледу — а имајући на уму и размак у времену —■ Тодор се нриближује Софокловој Антигони. Антигона је против заиовести краља Креоиа—• и знајући за ту заповест — сахранила свога брата Полиника, па је вољно и свесно изгубила због тога свој живот. На зар би могао ко рећи да она , — испуиивши своју моралну дужност — нема право , већ да је треба, са тога постугша, теретити моралном одговорношћу ? ! На против, баш та Антигона, као што мисли Мазинг, иослужила ;је као основ Вајсеову схватању трагичнога, по коме трагичан јунак свагда има право. Тодор истина није тако сасвим разрешен од сваке моралне кривице или бар ногрешке, али ипак његова трагична кривица пре се може сматрати као моралиа победа, и баш зато ова трагедија «Тодор од Сталаћа" није изгубила ону вредност и онај утисак, који је својствен у свима ваљаним, нравилним драмама те врсте. Једино треба напоменути, да је овде Тодорова узвишеност ослабљена наједнако херојском смрћу његове љубе-.