Otadžbina

! 52

ПОЗОРИШТЕ

витештва љубављу и љубави витештвом — омда би срећније било и за гроФа алаисонског и за нисца, да су боље бирани моменти, у којима ће који осећај да овлада. Да завршимо овај преглед с Миром. Њоме се у овој трагедији правда улога гроФа Алаисона а осим тога она је требала да буде контраст Јеличином карактеру. Међу тим, кад смо казали и изнели за што је и Франсоа излишан, нема тада оправдане нотребе ни за њену битност у комаду — Ммра, дакле , оваква каква је може да отпадне. А и сам контраст рђаво је изведен. Мира се зове другарица Јеличина , а међу тим стоји с њоме у таквој противности, да нам њихово пријатељство постаје непојмљиво, а то тим више , што се у делу изводе само те две женске. Неправду , што је Мира чини и комаду и српској девојци коју представља — изгледа да је и писац оггазио, па је по где-где хтео да је ублажи. Али тиме њеи карактер ностаје недоследан и гледаоци су у тим променама налазили само повода смеху. Поменућемо још да је и њеиа љубав могла да буде боље изведена — а говорити још о томе како се у незгодним моментима нојавл.ује оиа и њен Франсоа, као и о осталим погрешкама у њеном карактеру, мислимо да би после свега, што смо до сада изнели, било излишно. * * * Велику је узбуну начинио «Тодор од Сталаћа." Нрва ирестава његова била је заказана за 29. Фебруар — тако редак дан. Али разуме се, по обичају , и овај је комад одложен, те је бар тако сваки добио ирилике, да се заинтересује за њ и зато је овога пута дошао у позориште и оиај, што га походи бар сваке пролетње равнодневице. Многе су, истииа, привлачила и нагађања о писцу. Ми сад већ знамо, ко је иисац, али из разум.љивих обзира чекамо да се прво он сам јави. Ну унаиред при-