Otadžbina

ПОЗОРИШТЕ

153

знајемо да он, поред заслуге за нашу оскудну драмску књижевност, нма још и права да се назове добротвором српског народпог позоришта, јер су пет представа његова „Тодора од Сталаћа" донеле прихода на каси преко 4000 динара. Ма да изглед на то није могао бити подстак лепоме труду чланова нашег нозоришта -— ипак да бисмо и материјалистама показали заслуге наших уметника. стечене овога пута — споменућемо одушевљени глас публике која је врвела позоришним ходником, уморна од изазивања писца, који се опет „упорно није хтео да одазове )} Тај глас подигао се за повећање материјалне награде глумцима — бар тако сам га ја разумео из предлога да се сав приход подели члановима нашег позоришта «ако писац неће да се каже м ... Иу то свакојако није без оправдања Наши су уметиици мање награђени него што би требало. Имало би истина, и од њих да се захтева доста промена, али и они би имали права, да се потуже на садашње своје стање. Да пређемо сад на оцену њихове игре. Пре свега да номенемо нешто, што нам се чипи потребно. Пре 10 година г. Хајим Давичо рекао је у једној својој реценсији у ((Отацбини", да наши глумци и глумице нису далеко одмакли од својих иретходника из друштва, Јоакима Вујића,. Ми смо у овој представи скоро дошли до пријатног уверења, да је за последњих десет годииа учињеи велики папредак. С погледом на уметничке снаге, наше позориште стоји сад врло добро с.амо је жалосно, што за будућност пе само што није обезбеђеи наиредак, већ чак није предупређен ни назадак. Старији глумци још мало , па ће изнемоћи. Од младих има врло мало — уметника. Откуд то и како би се могло поправити оно, шго помоћи треба — и то је лепо изнео и објаснио г. Давичо. По кад-кад није рђаво читати и ономенути се и такових старијих оцена, и предлога.... Ми ћемо се за сад