Otadžbina

ЈАН АМОС КОМЕНСКИ

107

пол. А верока нетолеранција пикад није била већа. Отуда и они крвави грађански ратови за његова доба, који су трајали иуних тридесет година и који су Гермаиију уназадили за читав век. И у тој општој кавзи, у тој бесирекидној несигурности и трзавици, у тој страховитој неизвесности и борби за лични опстанак, излази један човек; уздиже се нада све то; и то човек остао без отаџбине своје и породице; нриповеда братску љубав међу народима; хоће да уиесе видело и у последње кућице сиротињске; иреуређује школе; поправља из основа научнн метод у њима и ради на томе с највећом преданошћу и с најсветлпјим успехом и у теорији и у пракси скоро шездесет година; и то је Јаи Амос Коменски. И најтеже би било ономе, који би имао да цитира Коменскога. Он би морао да цитира сваку његову реченицу. Све су оне нотпуно сувремене.' Тешко да нађете што год за изостављање. А казане су тако лепо, тако јасно, тако тонло и пријатно, да вас маме и задобивају. И не знате шта је лепше. Педагогија данас , само можда другим речима, има да каже оно исто што је Коменски први рекао још пре скоро триста година. Али, да не бисмо морили читаоце, место свега другога да наведемо само нешто из последњега дела његовог, одакле ће се видети с каком мирноћом душевном иде на онај свет човек, који је савесно испунио своју дужност на овоме овету. И (( 1Јпит песе88агшт И -у најпре прегледа свој рад па велп: «Пре свега долазе моја усиљавања око насгаве. Неки мишљаху, да се то не слаже с чином једнога богослова, као да Христос није спојио ово двоје : (( Наси овце и паси јагањце моје!" рекавши то Пегру, љубимцу 1 Велика је штета, што његова в В!<1асиса та^па" није преведена и на наш језик. БраЈ.а Хрвати оу је превели, али би српској књижевности пожелео бољи нревод.