Otadžbina

168

ЈАН АМОС КОМЕНСКИ

своме. А Хриету Снаситељу с моје стране нека је вечита слава и хвала, што ми је усадио у срце моје таку љубав према јагањцима својим, и што ми је допустио да ствар доведем довде. Јер ја се надам и уздам у мога Господа, да ће се предлози моји оживотворити , када мииу ови тешки дани по цркву, и кад олујина престане, а мирисио цвеће се помоли из земље; кад једанпут дође час иречишћавања, те Бог своме стаду по својој вољи даде настире, који неће пасти сами себе, но стадо господње, и кад оде у гроб мрска завист , која је била устремљена против живих. «Мој други и тешки лавиринат био је рад око мира,, т. ј. моја жудња, да се онет сједиие Хришћани, који су сад подељени вероисповестима на њину преголему штету...^ Сад наставл>а: «Па шта да чиним сад после толиког лутања и толиког Сисифовог камења, што сам га целога свога живота турао? Да ли да рекнем с Илијом: «Прими дух мој, Господе; јер ни ја нисам бол>и од мојих отаца?** Или ћу рећи с Давидом : «Не остави ме у старости, док твоју десницу ие објавим нокољењу што настаје!" — Иећу ни једно ни друго. Оставићу Богу да Он реши о мом животу и мојој смрти, о мом миру и мојим бригама, и са затвореним очима ићи ћу онамо, куд ме Он гховеде.... «Ако је нужно да се још јасннје изразим о мојим носледњим жељама, онда велим : Мала колибица, ма каква била, биће ми мила као каква палата; а ако немаднем ни толико свога склоништа, где бих главу своју наслонио, а ја ћу, по нримеру Господа мога, бити задовољан, ако ме ко у свој дом прими; или ћу остати иод.кровом небеским, као што је и он последње ноћи нровео на Гори Маслинској, док ме анђели, као убогог Лазара, ве однесу у своје друштво. Место драгоценог одела задовољићу се простим огртачем, као Јован Крститељ. Хлеб и вода нека пуне трпезу моју, а ако се уз то деси још какви зачинак, ја ћу рећи Господу хвала. Сва моја књижница, нека