Otadžbina

18

ВОЈВОДА .1>УБОЈЕ

Вернм Бјелуш , но свршеној битки, ношао је одмах да тражи војвоткињу и ту ју је нашао, али мртву. Сви клекоше крај мртва тела ове јунакиње. целиваше је и иомолише се Богу за снас њене душе и за срећу нреживела народа. За тим је положише на иепрекрштана конл.а и понеше онамо, где су остали погинули лежали. Бјелуша беше толико савладала туга, да је заборавио био, да је војвоткиња уза се имала и ћерку и обе служавке. Тек када му један себар напомену: «А ти нам рече да твоја госнођа уза се води дете и служавке са прћијом; где ли су? и , он се трже као нза сна. Не умеде никако да себи објасни где су служавке, где ли је дете. Један ће од бегунаца на то рећи: <( Госпођа ти је на коњу изјахала из оног луга, што се онамо црни иза иута. Мора да су се тамо склониле.^ Потрчаше онамо и Бјелуш се скамени од ужасна иризора. Обе жене поубијане лежаху у крви, а нигде ни детета ни коња По земљи се познаваху коњски трагови, а по копитама себри изнађоше да су четири коња долазила у луг, а да их је иет из луга отишло. Разбојници дакле одведоше и дете и коња са стварима. Још те исте ноћи ископаше бегунци повећи гроб, у који сместише своје мртваце. У исти гроб спустише и војвоткињу. Јунаци који у боју падну, сахрањују се у заједничку раку. Међу њима нема разлике. Сви су они и Богу и народу подједнако драги. Више гроба, ради обележја, ударише двогуби крст, да се знаде да онде почива;ју јунаци који су у боју нали за народ и слободу. За овим се помолише Богу и кренуше ка «врелим водама." Ту затекоше остале бегуние. И опет жене мало одкукаше за погинулима, иа онда продужише пут. Бегунци савише на север а Бјелуш са Златком пође југозападу, путем ка Дубровнику.