Otadžbina

ЈЕВЂЕНИ1Е ОЊЕГИН

39

Држах стремен преиун среће, А на руци нога стоји ! И осетих жара силу, Док додирнух ногу милу. Крв срца ми силно пође, Опет љубав с болом дође 1 Гле, брбљава лира стројна Опет олим хвале вије : А ниједна страшћу није Звучне песме сад достојна. Реч и гшглед што их дичи На опасне ноне личи. XXXV. А Оњегин? Сан га свлада; У иостел у с бала стиже Улицама Петрограда Луиа бубња радне диже. Већ разносач хита, јури, Свом дућану газда жури. Млекарица вредна трчи, Од зиме се купи, грчи. Већ јутрењи шум се јави, Прозори се шире свуда ; Из димњака дим кривуда. Акуратни Немац прави С белом капом — душа стара Свој васисдас већ отвара. XXXVI. Ал' уморан хуком пира Дан у поноћ Јевђен ствара. Слатко спава усред мира Те се ломан сад одмара. У подне се диже лако, Па до зоре опет тако.