Otadžbina

40

ЈЕВЂЕНИ.ЈЕ ОЊЕГИН

Нромене га слабо муче Сутра исто што и јуче. А да ли га срећа свија . У слободи пуие чара, Сред иобеда што их ствара. И наслада што добија ? Да л' је сред тих бесиослица Здрав и чио, ведра лица ? XXXVII. Не, осећај брзо неста ; Досада га младог свила. А мисао лако преста, Што с' лепојци каквој вила. Измеие га уморише; Сад не воли друштва више. Прођоше га дани бујни : Мрзи 5ее/-з{еаћз, шампањ струјни. Стразбуршко га тесто мучи Нит' здравице вшпе воли, Јер га често глава боли. Омрз'о је сад да учи Пушком гађат', мачем вити, Те се тући, вешто бити. XXXVIII. И досада та у свему, Баш за ничим немат воље, Већ додија тешко њему. Силип енглески, чама боље, Бећ му тешке ствара муке. Убити се, зашто бруке : Он огледат није хтео ; Ал' омрзе живот цео. К : о СШЉ-НфрШ, пун немара, -У кафане често -вде.