Otadžbina

ЛЕВЂЕПИЈЕ ОЊЕГПН 4 1 Ал' карте му већ не годе ! Лажни уздах, поглед квара, Не потреса више њега, Досадно му ј' сад од свега. XXXIX, XI,, ХГЛ.

XIЛ1. Прво с' ману вишег света. Својом вољом без ]&ег оста. Та у добу наших лета Виши тон је скучен доста. Ма што, можда, каква дама Зна за Сеја и Бентама. Ал' у опште када збори. Досада те мучи, мори .. Крај нежности што је тупа, Још је мила, још је драга, Па побожна, добра, блага. Душа јој је пажње пуна. Ал' од нас се крије, клони. А иоглед јој храброст гони ! ХГЛП. И лепојку стаса вита, Која, поноћ кад завлада, У колима лаким хига Ио улицам' Петрограда Мој је Јевђен отурио, Он, развратник што је био. Затворио собу своју, Иа је с пером за сто пао ; Ма да ј' био сав у зноју Није нишга истесао. Рђаво је врло прош о: