Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈБ ОЊЕГИН

У круг оних није дош'о. .. 0 њим' суд ми сад не прија, Јер међу њих спадам и ја. Х1ЛУ. Нераду се опет дао ; Притисн'о му немар груди.... Ал' се опет мучит' стао, Ум савладат' мудрих људи. Па се на рад опет диг о, Чит'о, чит'о што је стиг о : Ал' у овом смисла није, У овом се лажа крије, А рађено баш без бриге. Стара ј' рађа пуна квара, Нова ? опет, к'о и стара. К'о и жене махну књиге, Те с књижницом сврши својом Превук'о је црно.м чојом. XI, V. Бацих и ја бреме јада, Р1 сујету бацих ташту. Придружих се њему тада, Заволех му сетну машту. Заволех га из дна груди, Туђење му од свих људи, Оштри разум, ал' и дрзак, Ја бех злобан, а он мрзак. Страсти игре знасмо оба. Већ нам живот муке ствара ; У срцима неста жара, Већ нас мучи клега злоба Од Фортуне и од света На уранку наших лета.