Otadžbina

44

ЈЕВБЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Јевђеније препун сете, (К'о што с' неко нацртао). Стишало се.... Мирно, ти'о. Тек гдас страже с' проносио. Р1л' се чује из далека По Миљонци колска јека. Ил' по води весло бије Те по реци чунић броди ... Ал' мис о нас тамо води Где се рог и песма вије; Ма да души више гове Од песмице Торкватове. Х1ЛХ. 0, јадранско бујно море, И ти, Бренто, бајни красе, За вама ми срце горе, Да вам миле чујем гласе. Светиње сте Аполона ; А ио лири Албиона Познати смо, па ми годе. Италиски златни своде, Тебе душа силно воли. С Венећанком шго те згори, Што час ћути, а час збори Ја се вожах у гондоли. А њене ми усне жарке Више песме из Петрарке. и Кад ће доћи час слободе? Време ј', време! себе снажим. Ходим брегом, чекам згоде И иогледом једра тражим. Чекам буру да се свије, Те бегање да ми скрије.