Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Слобода ме мила зове Из досадне зем.Бе ове, Где се мучим, где се кужим, Где се борим с духом мрачним. Под афричким небом зрачним За Русијом да затужим, Где сахраних срце своје Рад .вубави, туге моје. и Оњегин је спреман био Са мном туђем крају поћи. Ал ! зао се удес свио Не даде нам циљу доћи. Баш му отац умре тада! Пред Јевђена —- крај свег јада Кајшари се многи свили ТТТто му оца задужили. Јевђеније процес неће. Задовољан тим што има Очевину даде њима, Не бојећ' се беде веће; Јер предвиде из далека, Да му стрицу нема лека. 1Л1. И у скоро гласе доби : Да на добро одмах иде; Тек смрт стрица што не скоби, Па сад жели да се виде ! Прочитавши тужне гласе, Јевђен одмах опрема се; И на пошту хита, жури, Ал' у напред већ се дури, Спремајућ' се ради пара Уздасима, плачу, свиме....