Otadžbina

580

ЈЕВЂЕНИ1Е ОЊЕГИН

Кад ионовест саслушате, Пресудите како знате. XIII. Кад бих овај живот чио Брачним хтео заменити; Кад би усуд доделио Икад мужем, оцем бити; Круг домаћи кад би био Моме срцу драг и мио, Вас бих уз'о, позв'о к себи, Другу никад, никад не би'. Мадригалске не знам зборе: Идеали душе моје У вас једне скупа стоје, Да ме вечно срећним створе; Да униште тугу многу, А вол'о бих... кол'ко могу! XIV. Клоне ми се среће дари, Увек сам им незиан био. Узалуд су ваше чари, Ја их нисам заслужио! Верујге ми (савест вели) И ако би у брак хтели, Ма кол'ко ми драги били, Не бисте се усрећили. Кад вам суза с ока слеће Моје срце не би такла; Већ би јоште јед подстакла. Какво би нам, суд'те, цвеће Хименово тада цвало, И кол'ко би потрајало?