Otadžbina

38*

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

595

Прелива се и румени. (Волим такве братске часе, Рујна вина што те снаже; Час, о ком се често каже : Мачка с мишом сложила се). А сад чујмо зборе њине Сред самоће и тишине. XI-. VIII. к Сусеткиње како твоје? Како Тања, Олга мала?" — Доспи ми из боце моје ... Врло добро, Богу хвала. Да, сви су те поздравили ! Што су сада, друже мили, У Олгице плећа, груди, Па тек душа.... занос буди ! Кад ћемо им у походе? Није лепо, што бих крио, Тек си двапут тамо био. И никад им већ не оде. Гле, каква сам луда само : У недељу зват си тамо ! хих. ((Ја?" — Татјанин дан ће бити У суботу. Олга, мати Позвали те. Немој с' крити, Не можеш се оправдати. „Сумњам, брате, да ћу поћи ; Ко све тамо неће доћи!" — Тај се разлог одмах брише: Тек рођаци — нико више ! Ну, хоћеш ли, дакле, реци ! «Е, па хоћу! — Баш си мио !.... Одмах за тим наздравио