Otadžbina

596

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЉЕГИН

Сусетки и њеној деци ; Па о Олги опет збори, Баш се види: љубав мори ! \ј. Весео је. Данак брачни Две недеље па ће доћи. Мис'о на тај часак зрачни, На венчање кад ће поћи, Заносне му крепи груди. Да ће Химен дат' и јада, II зевање буди када, Ни сањао никад није. Ми, бећари, жудни мена Такав живот рачунамо К'о низ мучних слика само, Као роман ЛаФОнтена ... Јадни Ленски из дна груди За њим увек, увек жуди! IЛ. Љубила га, он је знао, Па је себе срећним глед'о; Блажен ко се вери дао, Ко се није уму пред'о, Надом ко с' одушевљава. Ко п јан нутник када спава. Ил к'о лептир кад се преда Мирис-цвету ради меда. А јадан је онај који Све разумом хладно суди ; Коме покрет и реч буди Двосмислицу па се боји. Ком је срце пуно леда, Па му миља никад не да ! у. ј рдАВи-а.