Otadžbina

604

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

— Ево објашњења, мила моја. Имашправа... Моје су белешке сувише сувопарне... али, видиш, кад се не бих гхлашио да ћу изгледати као да ти се удварам... — Не плаши се... нема никога... — Рекао бих ти да је све, што није записано у овом малом бележиику, записато овде... у моме срцу. Оног мајског јутра, оног сусрета у шуми... и данас после две године ја се опомињем свега тога, до најмањих ситница. Маневрисали смо били од пет сати до седам у околини Ложа, по ужасној прашини. Вратим свој ескадрон у касарну... променим коња и одем на Јупитеру. — Драги Јупигер ! — После четврт часа галопирао сам једном дугачком стазом, сасвим близу Вала. Видим где долази иека мала кавалкада: ти на Јени, твојој црној кобили, Ђорђе на своме чилашу понију, а стари Луји, позади, на једноме зеленку... Видиш... ја се сећам чак и боје коња... Одмах сам те познао .. Немилостиво, на једанпуТ, натерам ходом јадног Јупитера. Мала кавалкада прође поред мене. . Још те и сад видим у сурој амазонци, твој шешир и плаве витице које су се коврџале под велом... И док си пролазила, ја рекох у себи: «Не, заиста, ништа на свету није красније од ове младе девојке!..." А шта си ти рекла у себи ? — Шта сам ја рекла у себи?.. не сећам се више,.. али ево шта сам написала. И мало уздрхталим гласом, јер је мало објашњењв врло узбудило, Јованка прочита ово: — «Јутрос сам га срела близу Вала. Долазио је у галопу и на једаниут, кад ме познаде, зауставио је свога коња... Да, кад ме познаде... Лепо сам видела покрет. Ја знам шта је то зауставити коња у галопу... Најпре се припреми... Али он је зауставио свога коња без припреме, сурово, на један мах, готово сместа... Прошао је сасвим близу нас. Ја се нисам усудила да га иогледам, али сам осећала да ме он гледа. Није одмакао од нас