Otadžbina

624

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

«А г. Гамбета одговори : — То и волим, ја задржавам власт... «Ама су снови глупи, ама је глупо што гшшем оваке ствари !... (( Г1реко дан сам јашила Јупитера. Непрестано исто чудо. Он се не појављује, из смотрености, уверена сам. У вече, после ручка, опет се појави пуковник. Кад су га пријавили, мама се намргодила као да је хтела рећи: — Шта ! опет тај војник ! Пуковник нам каже да је ствар свршеиа за хиљаду и девет стогина динара... А за тим видим где се обрће и маневрише такс да одведе тату у башту, да попуше коју цигару. Прође четврт часа. Мама постаде нестрпељива: — Ах ! шта ли ради твој отац с тим пуковником? Назепшће само, гологлав је. Одпеси му шешир и гледај да га вратиш. — Добро, мама... «Дођем у башту .. Чујем где пуковник изговори ову реченицу : То је бисвр, ка.жвм вам, оравц бисер... а после: Пст! па,<ште! Промене разговор. Ах! то је сувише. Да није већ тражио моју руку хијера,рхијсни преко свога пуковника ? Зар тако бива у коњици ? То би било мало пренагљено ! Носле првог састанка, у коме је било говора само о сену, слами и зоби ! ((Пуковник и тата вратили су се у салон. Пуковник је отишао. Отац је изгледао замипгљен. У једанаест сати, кад сам га пољубила пре него што сам отишла у своју собу, он ме је узео за руке и рекао ми : - Јеси ли задовољна са коњем онога господина ?... Ја сам одговорила: — 0 јесам, оче... Да знаш, мој драги Јупитер, врло га волим !... Врло га волим ! ! «Чини ми се да сам то рекла са сувише ватре, сувише усхићења, сувише страсти. Сваког тренутка бојала сам се да се не издам. Кад говорим о његовом коњу, мислим да говорим о њему. А бисер, ко је бисер ? Он или ја ?