Otadžbina

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

6 2 б

— Нвдеља 8. јуни. Јутрос добијем од сестре писмо: Не могу више. За ова два дана учинила сам на четрдесет иосета. Удешавала сам да увучем у разговор ову малу речеиицу : Познајете ли, случајно, иородицу Лаблиниер ? Добила сам иет шест одговора. Сви одлични. Људи на свом месту. Богати , што никад не шкоди ; новац стечен врло часно. 0 младој девојци један једини узвик : «То је ирави анђео1 Ђ Наиред, даклв каиетане, ако вам то срце вели. «Запрепастио сам се! Дакле се види да сам заљубљен? Моја је сестра то приметила. У шест сати, писамце од оца. Позивају ме на ручак у среду 11. Пуковник ми је рекао : кроз иетнаест дана. Треба ли да одговорим одмах ? Не, тек сутра. — «Недељ а 8. јуни. Јутрос рано сиђем. Писмоноша тек што је дошао. На послужавнику у предсобљу била је хрпа писама. Има ли какво за мене ? Нема, али ево једно за бабу. Административно писмо с великим црвеним печатом; на печату прочитам : Француска реиублика. Министарство војно. Лична дирекциј а. Кад помислим да је моја судбина у томе писму ! јер је баба, уверена сам, тражила обавештења. Један слуга прође. Ја утекнем као крадљивица. Десет сати. Баба се, мора бити, пробудила до сада. Мора да је прочитала писмо. Одем код ње ; — Ах! ти си то, мала!... Изгледа врло весела. баба; пољуби ме врло нежно, нежније него обично. Ох ! она је задовољна! то се види само по начину како ме је јутрос пољубила; писмо онога генерала обрадовало је... «Данас је недеља; тата није ишао у Париз. После доручка, баба му рече: — Имам да говорим с вама. Гле, и ја... „Обоје оду у собу за пушење. Што ће баба у соби за пушење ? Опкладила бих се да ће да прочита тати писмо онога генерала... ОТАЏВИНА КЉ. XXXI. ов. 124. 40