Otadžbina

626

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

„Баба је патриоткиња. Чешће сам је чула где говори да нема лепше службе од војоке... и да су грешне матере које, из себичноети , не даду својим кћерима да се удају за војнике. Баба се грози госиоде, чија је сва заслуга у томе : да убијају у пролеће много голубова, у јесен много Фазана; док мама осећа неку тајну наклоност према младим људима, који не раде са својих десет прстију, осим поменутог покоља голубова и Фазана. У овоме погледу баба и мама непрестано се препиру. С( Дан прође. За ручком отац рече као немарно : Онај млади ОФицир заиста је био врло љубазан; позвао сам га на ручак за среду. —- За среду! узвикну мама... На што толика хитња ? — Ако иривучеш овде све те војнике!... Тај је красан, немам ништа против њега, али он ће довести друге.... Наша ће кућа постати касарна, логор!... ((Понедељ ак 9. јуни. Оглупео сам. Требао ми је јутрос читав сат док сам написао писамце од осам реда да примам позив. Почињао сам десет пута, двадесет пута, и тек што је писмо отишло, сетио сам се да сам у тих осам несрећних реда два пута метуо реч за довољство Ђ . «Понедвљак 9. јуни. Он је примио позив ! Доручковали смо јутрос; прозори од трпезарије гледају у авлију... На једанпут мама узвикну. — Гле ! опет један војник, који се шуња по дворишту!... Ја погледам и измакие ми се ова реченица : Ах то је Пико ! Тада је требало видети маму, требало је чути!'То је превршило сваку меру! Јованка сад зна имена свију војника! — Само једнога, само једнога... То је онај, што је пре довео Југштера.