Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

У истим пећинама, где су живели палеолићани, у нише прилика, живели су и неолићани, па чакипознији ставовници, па и животиње, због чега има у њима дебела слоја органских отпадака, У пећини на Ракитном пол,у у Херцеговини нађено је полупаног старинског посуђа, што јемчи за људско борављење у њима; за остале пак пећине ништа се позитивно не зна. У Србији је такође посведочено да је било у пећинама настањених људи, али доста још треба испитивања, па да се и ова грана археологије попне на степен, који јој приличи. Вештачких подземних пећина није се до сад нашло ни у Босни, односно Херцеговини, ни у Србији. Да је било и ловачких станица у дилувијално доба, кад је уз човека живео мамут и носорог, нема сумње. У том каменом времену сусретамо и коња, којим се хранили пећински становници, али он је тада једва био мало већи од овна. У неолитској периоди, али можда већ и при кра ју палеолитске, људи нису копали станове испод земл,е, него су их градили над земљ>ом, а у земљу су их једва један метар закопавали, да би им било топлије, као гато се данас чини са земуницама. У пећинама већ није могло стати више породица да у друштву живе, јер није било простора, па и за вештачке пећине ретко би се где нашло згодно земљиште, да се настаие неколико породица једна уз другу, дочим је то на води већ у ствари постојало, и то код становпика на сојеницама (шиповима, пилотима). У Србији ја сам нашао западно од козјачких преисториских умки, на 300 метара удаљења. читаво негдашње село, чији су трагови остали у рупама (земуницама), као што је увек случај са земуницама. Уиутра у тим становима, мало само кад се закопа, нађе се пепела, угл^ена, а највише рбина од судова. И у Босни је нађено сличпих станова, који су били ограђени каменим зидом, али без креча, јер је креч доцнијег по-