Otadžbina

КЊИЖЕВНОСГ

691

рекла. Надземне колебе. над тим земуницама, биле су плетере, иловачом облепљене. С почетка су биле округла облика, а доцније четвороугална. Чудновато је и ово, што су у тим становима нашли у Босни три комадића опсидијана (сгр. 93.), а њега иначе нема у Босни и Херцеговини. Друга врста су преисториских људских станова сојенице (стр. 97.), чија употреба долази у камено доба. Сојенице су за то тако назване, што су људи у подубљим крајевима воде, иодалеко од обале, побијали сохе (шипове) у земљу, па на њима градили колебе, а с копном су стајали у вези помоћу скела, које су у опасности брзо дизане, и на тај начин пресецали су непријатељу непосредан приступ ка колебама. Оваки станови што су до сад оставили трагове, треба захвалити пожару, који је читаве чатме, олепљене иловачом, спекао, да нису могле у води иструлети, а сохе су и До данашњег дана очуване, јер су стално биле у води. У води поред сојеница нађено је свих људских справа, накита, па и плодова за храну, као ораха, рашка, „оскоруша и т. д., међу тим жита нема. По швајцарским језерима највећма су распрострање сојенице, а у Босни и Србији нису констатоване. При већим језерским насеобинама набројали су људи у једном рејону по 30.000—40.000 соха, из чега закључују, да је могло бити по 300 колеба једна уз другу. Од питомих животиња гајили су ти староседеоци: овцу, козу, говече и свинче, а пас му је био веран пратилац; за мачку и коња вели Радимски да није до сад познато, да су их имали (стр. 104.) Ово не стоји за коња, особити не за балканско полуострво , јер још Херодот говорећи о сојеницама на Прасијаском језеру (данашњем Тахиносуј спомиње коња. Његово је извешће тако поучно, да га је вредно овде саопштити. С( Трачанско племе Пеонци становаху на високим сохама у сред језера. чије су колебе општиле са сухом земљом само једним узаним мостом. Сохе су из почетка сви грађани заједнички спре-