Palanka u planini i Lutanja

Паланка у Планини 73

приметиле на Владимиру. Па ипак нису могле претпоставити да би он био у стању да такву увреду и понижење нанесе себи и њима. Оне су га пажљиво посматрале не одајући се да знају тајну. Његове очи гледале су понекад радосно, понекад замиш"љено — а увек расејано.

—_ "Онби пречуо питања; њему би се цигара угасила у руци; или би испустио новине и не дижући их загледао се непомично“ некуд.

— Шта ти сето дешаварг — упитала је Јелка, покушавајући да изгледа природна.

Његов ведар поглед прелете преко ње.

— Ништа, секо, — одговори: 2:

Не, не, над њиховом кућом навлачили су се тешки облаци: Владимир је очигледно срљао у пропаст. Испуњене страшном стрепњом мати и кћи ћутљиво су ходиле по кући. Оне су са страхом пратиле сваки његов покрет, сваки израз на лицу.

И доиста, једног дана се десило оно од чега су највише стрепеле.

— Мама, — казао је Владимир после дужег ћутања, — ускоро ћеш добити још једну снају.

Госпођи Станојевић се смрче пред очима.

— Мислим да бих могла знати бар њено име — рече стегнута грла. Е

— Ти га знаш: Олга Ђурићева.

— А зар си заборавио увреде и понижења које је та девојка нанела и теби и нама — проговори мати, не могући да се уздржи. — Зар би могао веровати девојци, која се сваке године с другим једним вери. Поред толиких добрих девојака.

Али Владимир устаде од стола; изгледало је да нема капи крви у лицу. Он узе материну руку, пољуби је и рече:

— Мама, пожели срећу своме сину,

Његов глас није трпео противљења.

Затим се окрете сестри, пољуби се с њом, и не рекав ништа више изиђе из собе.