Palanka u planini i Lutanja

58 Анђелија Л. Лазаревић

дите шта се учинило од њег Једно сте дете изгу- . били, чувајте ово друго.

Пуковник је узнемирен гледао апотекара.

— Тражите одмах отсуство па бежите, тражите премештај, идите одавде Овде ћете пропасти и ви и она. Најзад, за нас старе шта мари, али деца треба да живе...

Кад је отац после неколико дана саопштио Олги да је тражио отсуство и да ће зиму провести у Београду, она енергично устаде против тога. Њој се отац учини себичан и неосетљив у тај мах; она није могла разумети како је уопште дошао на ту мисао. Зар њега, као и њу, није везивао онај гроб, зар се могло отићи, оставити Мирку саму!..

Она нервозно и плачући изговори оцу све што је мислила, али он оста непоколебљив. Са страшном мирноћом он је говорио да је добио позив од брата и да се тај позив не може одбити.

Не разумевајући ништа, очајавајући и плачући, Олга поче спремати ствари за пут.

Апотекар је седео на дивану, погрбљен, и пушио.

= А, ево, — рече, сетивши се одједном и вадећи нешто из џепа, — донео сам вам флашицу коњака. Не заборавите да је понесете кад будете пошли, може коме позлити успут.

Олга зловољно прими -флашицу, не захваливши, и спусти је на сто.

— Ја не разумем тату... зашто сад хоће да идемо, зар њега тако мало везује ово место! Он се одједном променио, постао је неосетљив, а он је њу толико волео... И она бризну у плач.

Апотекар извади цигару из уста.

— Госпођице Олга, погледајте вашег оца и сетите се како је изгледао пре Миркине смтри. Ако нађете да га не треба отргнути одавде,а вам дајем реч да ћу га наговорита да остане.