Palanka u planini i Lutanja

Паланка у Планини 67

— Пишу ми да је Олга покварила веридбу. — рече. :

Владимиру се смрче пред очима, а зидови собе као да пођоше у круг.

— Зашто» — упита.

— Она капетана није никад волела.

И исправљајући се с муком, додаде:

— Два се човека не могу истовремено волети.

Судбина се, изгледа, титрала са Владимиром.

— Ја мислим да није волела ни једног.

— Мислиш» — упита Стана гледајући га у очи. — Доиста мислиш 7 :

— У осталом, то је данас свеједно — рече Владимир нервозно.

— Јесте, и то је штета — примети млада жена, гледајући невесело преда се.

Владимир не издржа: узе шешир и изиђе на кишу која је немилосрдно лила.

Љубав не зна за јуче и сутра, зна само за данас: она има своју логику — логику заљубљених ; она ствара засебан свет — свет заљубљених. Зато човек који никад није волео не уме да суди о љубави, а човек који је волео суди само према себи.

Никад један трезвен човек не може да схвати речи и поступке заљубљеног човека. (

Владимир који је понекад заваравао себе да је одавно прежалио Олгу, осети да је осећање

према њој живело у души као и о дану раскида. |

Узалуд се трудио да одагна испред себе слику девојчице с необичним очима и њене сестре која је морала провести страшне часове поред њене постеље. Он је замишљао Олгу у свима тренуцима Миркине болести и у тренутку Миркине смрти. И мучно питање ко је био крај ње, није му давала мира. Ко јој је помогао у часовима очајања, кад није било оца.

А последња вест, да је веридба раскинута, створи страшну збрку у његовој души. Не могући

55