Pašić : ilustrovani radikalni almanah

грана 46.

Алманах ПАШИЋ

- i Књига, |

ИЗ ПРОШЛОСТИ...

– УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ СТАРОГ РАДИКАЛЦА ~

Изненадно сам премештен са службом из Пожаревца у Ваљево, Било је то за време радикално-либералске фузије 1887. године, Криво ми је било — а коме би и могло бити правог! — што ме премештају из места, где ми је било добро. Па још тако далеко.

Али је у овом премештају било и нешто што ме је вукло к Ваљеву. У вароши је био Љуба. Ненадовић, у округу поп Марко Петровић, оба. из Бранковине. Радовао сам се што ћу познати та два човека, што ћу бити у близини њиховој. из

+ Влајко Тадић, председник општине и радикални првак -

Љуба. Ненадовић био је једна, жива знаменитост у Ваљеву. Доста је људи, угледних луди, књижевника, старијих и млађих, долазило у Ваљево само да се упозна с ЈБубом Ненадовићем. А давнашњи познаници његови сећали су се овога знаменитога, човека, п од времена на време, посећивали та, Право је задовољство било провести и сат-два с ЈЉубом Ненадовићем, а ја сам имао срећу да неколико година проведем у непосредној близини његовој.

У вароши Ваљеву била је Радикална. Странка, врло јака. И либерала. и напредњака, укупно, није било ни 15%. У првим редовима ваљевских радикала, стајали су: Пера Драговић

адвокат, Влајко Тадић председник.

општине, Вучић Миловановић екоBOM, Мита Робовић приз. адвокат, Јова Молнар штампар; учитељи: Јо-

Bah, Соколовић, ЈБубиша, Среја; млади Ник. Станковић, М.

(Ми ak.

Ђуриз

(С таквим људима дало се живети; с њима се могло радити,

Молнар покрете „Ваљев. Новине. Оувише мали лист по формату, излазио је двапут недељно, али му је утицај у округу био велики. Брижљиво уређиван, овај је лист одскакао од осталих паланачких листова, Често су београдски листови, и радикални и противнички, окретали пажњу на „Ваљевске Новине : цитирали их, или се упуштали у полемику с њима, Али није ни чудо што су „Ваљев. Новине" биле тако на, гласу, кад су између осталих сарадника, својих имале за сараднике: ЈЉубу Ненадовића и попа Марка ЛПетровића. Није ЈЉуба Ненадовић био радикал; није он био члан ниједне политичке странке. Али је био уман ч0век. Философ, пријатељ свега што је добро и поштено. Несумњиво да. је и

"сам увиђао да је Радикална, Отранка

била на правом путу, па јој је поклањао пажњу. О радикалима је највише друговао. На. „Ваљев. Новинама“ радио је докле су год излазиле. Политички преглед, белешке из науке и књижевности, новине и проналасци, ситнице — то су биле рубрике, које је редовно попуњавао Љуба. Ненадовић, Е

Пун хумора, увек готов на шалу, Љуба Ненадовић. у Молнаревој

члан Главно Опбора, 'п. председник месног опбора 4. Р. 0. у Београду

Штампарији, где је било и уредни: штво „Ваљев. Новина“, пошто пре листа београдске полишичке листове, вели: „Бадава, онога, све но: вине, ништа без „Ваљев. Новина. Њих кад узме човек, бар има шта и да прочита“. |

Поп Марко је писао чланке у „Ваљев. Новинама ; из Београда, за време Скупштине, слао је дописе и извештаје, Најинтересантнија су му била Писма са села. У тим писмима поп Марко је анализовао душу чашег сељака, Заустављао се чесло на онима, који су сисали крв сељаку, који су га завадили и на, зло наводиди. Та су писма, врло радо читана. У Ваљеву су и противници радикала жалили, кад у којем бпоју „Лаљев. Новина“ не нађу ниједно пасмо са

Поп Марко је био редак човек, Оно што је био Димитрије Катић у Ресави, то је био поп Марко у наљевском округу. Лепе ламети, начитам, пажљив, довољно отмен, озбиљан он је још у младим годинама својим привукао пажњу сте околине своје, О уласком у Радикалну Странку он је одмах постао првак љен у округу. На зборовима. радикалним, где је био поп Морко, ту су хиљаде долазиле, да та чују. А он је гсворио из душе народне. Говорио смишљено и лепо, као нико дотле.

Биран за народног посланика на свима изборима“ под напредњацима, и после под радикалним владсма, пуних двадесет година, бег прекида, OH с чашћу носи име народног лосланика. -

_ Један од најбољих говорника у Скупштини, најистакнутији представник народни, поп Марко привукао је пажњу и Краља Милана. У Нишу, за време Скупштине, лод напредњачким владама, поп Марко је чешће позиван у Двор. Краљ Милан је хтео да општи и усмено и писмено с посланицима, из опозиције. Попа Марка. је ценио; ценио је и памет његову и карактер му, па је хтео, преко њега, да се информише о правим жељама ондашње опозиције скушштинске. Ове му се чинило да има. нешто прикривено, што се не казује у Скупштини, а помаља се на зборовима, — како су гласили полицијски извештаји — неки баук за Краља. Попу Марку је веровао, па, је тражио од њега да му искрено каже: шта се захтева од њега, па да се народ: задовољи и умири. Довољно слободан да каже што мисли, уме-