Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Још

а =

+= = 1 1

Књига П.

ен e ==<<====

maH /a, MHCJTHM своје изрази јасно, уверен, да му је дужност и пред владаоцем, као и пред Богом, говорити само истину — поп Марко је говорио отворено и — убедљиво. Некад, по три дана узастопце, поп Марко је одлазио у Двор. По два и три сата трајале су те аудијенције. Одлучан противник великих рефорама политичких и одушевљен поборник најширих политичких слобода — Краљ Милан и поп Марко воде тако дуге разговоре, испитујући све разлоге за и против потребе за политичке слободе.

Поп Мерко се враћао из Двора, с уверењем да је савесно одговорио својој дужности; Краљ Милан је ос-

+ Пера Драговић, адвокат, радикални првак

тајао поколебан разлозима поп-Мар"ковим, Мислио је да поп Марко има донекле право, и стога је желео да

продужи разговор с овим паметним

човеком.

Једном приликом, неколико година после абдикације Краља Милана,

у разговору о Краљу Милану, рећи

ће ми поп Марко: „Да није био онако плаховит; да су га друкчије васпитали — имали бисмо у њему вла-

Двору; колико је несрећан био у брачном животу; како су му погрешне политичке лекције даване још од почетка, итд.

Остали смо сваки при свом мишљењу, али ја и у жељи да проверим казивање поп-Марково, Он ми је, без сумње, говорио онако како је мислио; а као паметан човек умео је и оценити онога, с којим је тако често био у додиру.

Члан Главног Одбора Радикалне Отранке, члан Клупског Одбора за време Окупштине — поп Марко је увек био пажљив посматрач и саве-

"стан судија. Било их је, којима суд његов није био увек по вољи. 0) том.

поп Марко није водио бриге. Није једна од крупних одлука измењена по предлогу поп-Маркову, јер су разлови његови били толико јаки, да се преко њих није могло прећи. Он је говорио без орпбе, без увреда, пажљиво, али одлучно. И лични и начелни пријатељ његов, министар, није могао рачунати на, потпору поп-

· Маркову, зко је чега год у радњи

његовој било, што није за народ корисно, Увек, му је пред очима био народни интерес, па тек после партијски; а никад лични.

Сукобила се једном два с угледна члана Радикалне Странке, обојица чланови владе, Покушавало се дуже времено да се њихове несугласице прикрију; а кад се већ није дало ви-

спор. Пошто се није могло успети,

Клупски Одбор узе ствар у проце-

ше крити, упињали су се остали. чланови владе да изравњају њихов =

____Алманах ПАШИЋ _________________ Страна 47. _

њивање, п најзад се једни ставишв на страну једнога министра, други на. страну другога. Поп Марко је подједнако ценио и једнога и другога, није одобравао ни једном ни другом да. на рачун послова, државних, расправљају своје личне ствари, (и отога. стаде на, једино илно гледиште; · обојица. напоље. „Нек иду на, мегдан, далеко од народних послова, па нек се тамо понесу!"

Могло са приговорити, суду његову да је оштар, понекада и врло 0штар; али никад неправичан.

Често су политички противници, с подсмехом говорили о једном другом. члану Радикалне Странке, називајући га трибуном народним. Биро-

Срећио-Среја Стевановић, учитељ у пензији a

кратским и реакционарним странка-

ма народни трибуни су нека врста чудовишта, која се и не узимају 03биљно у уста. Праве народне странке имају и теже за тим да имају истините и искрене своје представнике — то су народни трибуни. Један од тих народних трибуна, био је и поп Марко Петровић из Бранковине.

_ Радикална Странка имала је у поп-Марку угледна члана, свога првака, Мала. на, која. је дала

даоца, да би нам завидила Европа, _ Нисам познавао Краља, Милана из непосредна општења, већ сам, као и сви остали, веровао оном што се о њему говорило и писало. Ценио сам та по резултатима. које је дала владавина, његова. Стога, је моје мишљење о Краљу Милану било много друкчије, и рекох то поп-Марку. „Вараш се, вели, јер га не познајеш". Стаде ми наводити у каквим је приликама растао: ко га је ва"ститавао у детињству његову; у ко- па јим је годинама проглашен за, вла_даоца; каква му је околина била на

Српском Народу неколико знаменитих људи из породице Ненадовића, може се поносити што је и поп Марко Петровић у њој угледао света.

И по памети и по карактеру попМарко је редак човек. Пружамо прст омладини радикалној на поп-Марка: да, се угледа, на њега, да иде његовим трагом,

У Београду, декембра 1924.

- Crapa PanMkanau Протођакон Љубиша Марновић, учитељ у Веограду