Pašić : ilustrovani radikalni almanah
пој Есе с rei
ir
Књига П.
ве 65 | е ___-- Sa
писати само у уверењу, да су људи невини. Госпођица Зиболдова је мотла, ово да ради, а. да не падне у очи полицији због згодног свог лекарског позива, а и због тога што је била под заштитом немачког посланства, јер је немачки пасош имала, Ипак будном Аргусовом оку тадашње београдске полиције ова акција у корист похапшених није могла ос тати непримећена. Полицији је пошло за руком, да ову молбу ухвати, али се тиме ипак није изгубило у ономе што се хтело, јер је и полиција ту молбу предала Краљу Милану, коме је била и намењена, Овој акцији, дакле госпођици Зиболд, похашшени радикални прваци имају врло много да захвале, штониму Oној првој ватри не одлетеше главе, као што им се спремало, када. су оковани у најтежа гвожђа. балени у тамнипе и упућени пред Преки Суду Зајечар.
Доцније чим су осуђени и упућеви у Кавнени Завод у Пожаревац на издржавање казне пок. Миленко Р. Веснић позове госпођу Вају Косте Таушановића и госпођу др. Драгу Рашину да посете заједно утамничене. Но како је у то време госпођа Др. Драга још била породиља у постељи она умоли госпођицу Зиболлову, да она. иде у место ње, При са-
Алманах ПАШИЋ
станку у затвору, и ако се оштро мотрило на све, пође за руком Паји Михајловићу, да госпођици Зиболд дотури једно писмо за своју супругу, Јелену. При повратку у Београд Зиболдова не нашавши госпођу Јелену код куће потражи је у Вишој Женској Школи, где је она била наставница, Но ни ту је не нађе, а у жељи, да писмо што пре дође у руке оне којој је намењено и која. га је тако жељно очекивала, превари се, уједе је гуја, и писмо преда тадашњој управитељици Школе Миловуковици, с молбом, да га одмах преда својој колегиници госпођи Јелени. Ова обећа, али у место да га да ономе коме је намењено преда та — полицији. Учини се истрага и Зиболдова. се срећно још извуче, благодарећи интервенцији немачког посланства. Ове се сврши на томе, што је као опасна по постојећи ред и поредак — протерана из Београда и Србије у опште пред сам Божић 1883. Она се прво упути у Пешту, где је остала десет месеци. Августа 1884., пошто је дошла у везу са нашом емиграцијом у Бугарској, и сама оде у Софију, где је са Пашићем, Ацом Станојевићем и осталим емигрантима остала. до 1886,
Када су помиловани емигранти и она, се вратила. у Србију. Али јој ту
Страна. ( 65. _
више није било опстанка, јер је власници нису могли очима да гледају. Пошто су јој разним шиканама онемогућавали праксу, која јој је била једини извор прихода, била, је принуђена да после пола године, са болом у души, остави Београд у коме се осећала, као код своје куће.
Отишла, је у Цариград где је у брзо ушла у прве цариградске куће. Револуционарна, духа није јој ни у затуцаној у конзерватизму држави било дуга опстанка.
По (доласку на престо Краља Петра Зиболдова, се враћа, 1905. у свој Београд и ту је, осећајући се врло пријатно у нашој средини, остала, и до наших дана. као приватан лекар.
У ратовима, је учествовала као лекар у болници Вардарске дивизије. У Приштини је с болницом заробљена, од Бугара, који су је интернирали 38 месеци у Софији, где Je pac дила у болницама,
Врло је заузимљив члан Друштва Кенских Лекара у Београду и својом заузимљивошћу много је до принела великом, племенитом делу овог одличног Друштва: подизању женске и дечије болнице на. Бањици. Олику ове узорите жене донели смо у првој књизи Алманаха Ba 58, страни.
' НАШИ СТАРИ БОРЦИ: МИТА РОБОВИЋ
Робовић се родио у Чачку 1850, Основну школу учио је у месту рођења, гимназију и права у Београду.
Из Београда дошао у Ваљево и ступио као адвокатски приправник код старог ваљевског адвоката Пера
а, Доцније је самостално радио адвокатске послове. Умро као секретар Окружног Одбора.
У две-три речи то је животни пут народног борца Мите Робовића, Колико препрека на томе путу...
Школовање без средстава, и пробијање кров живот сопственом снагом. Послуживање,. гладовање. мука... трпљење. Пуно разлога да млаји,
слаби п усамљени ђак падне. Он није "пао. Хтео је да исплива и продре. Је-
дно огромно и неодољиво „хоћу носило га, је напред у пркос времену, у пркос људима...
Тада, је осетио сав смрад једног поквареног режима и сву моралну празнину људи који су тај режим представљали, Омрзнуо је и режим и режимлије. После школе било је горе. Поштен идеалиста, широке словен-
ске душе и фанатик у служби свога, „бога Народа, — Мита Робовић се нашао прса у прса са мрачним си-
т Мита Робовић, прив. адвокат, секретар ваљевског Окружног Одбора, један од твораца Радикално Отранке у Ваљеву
лама напредњачке реакције. Неуморно и оберучке сејао је око себе радикалне идеје. Будио је успавани плебс. Хтели су да га спутају, да му, запуше уста. А он је проповедао и борио се, Са, петорицом своји другова, издао је књигу „На подметања у Ваљеву". То му је донело месец дана затвора, Тада је у за био Но лолитички хајдук Фурђић, чувен у своје време. По изласку из затвора написао је: „Разбојници и Развратници у Ваљеву“. Овом другом књитом разтолитио је све прљаве радље напредњачких власти и хајдучких јатака.
Овакав човек се, наравно, није смео трпити и полтрони на власти гледали су да му сваком згодом напажосте. Кад је Краљ Милан дола“ зио у Ваљево, Миту Робовића су као какву скитницу сејмени стражарно протерали у Ужице. И много још других пакости, душевних и физичких мрцварења..
Али све то није успело да поколеба, овог прекаљеног борца. за наролна