Pašić : ilustrovani radikalni almanah

i „Страна 66. => АЕ

Обрад Петровић, земљоделац из Сбедлара код Ваљева

___Алманах ПАШИЋ ; ; њит.

права, и слободе, Усправно је дочекивао све ударце и мушки их сносио. Ниједног јаука. Овом силином својих уверења, свом снагом једног поштоног човека и свом ватром једног некористољубивог занешењака; _дизао је свој глас против насиља, и реакције. У свакој прилици свуда.

Семе је ницало, Ваљевски округ се све више радикалисао. Пристизали су нови борци Радикали побеђују. Доноси се Устав 1888. г. По том уставу установљавају се Окружне (амоутраве и окружни одбори. Мита постаје први секретар ваљевског Окружног Одбора. На томе положају је и умро 1892. године у Ваљеву.

Лепо ограђен гроб са скромним спомеником, на старом ваљевском

· тробљу, захвалност његове верне су-

пруге Соје, показује место где лежи човек који је волео све слабе и био гањан због њих. Слава нека, је народном борцу Мити Робовића!

(рит =)

Милан Недељковић, професор из Карловаца

сремски народни посланик

НИКОЛА ПАШИЋ КАО ГОВОРНИКИ НОВИНАР

Ми смо напред у биографији Николе Пашића подвукли његов значај као новинара и као говорника. па желимо за нови нараштај, коме је слабо позната политичка – прошлост, да изнесемо најзначајнији и најзапаљивији говор и исто такав

њеров чланак из доба када су бе-

тонирани већ чврсти темељи Радикалне Странке.

Напред, у оцени овог говора, ми смо изложили увод у сам говор после чега је онда у напону физичке снате и своје силне борбености, која га не оставља, ни у старе дане, Па. шић рекао:

„Историја развитка човечанства

учи нас да су оне државе достигле највећи степен образованости, у 50јима народ сам управља. и у којима не парује памет само једног човека. —- Највећи и најмудрији управник једнога народа то је сам — народ. Он зна да беспритворно употреби све умне и научне снаге својих суграђана: он зна да уздигне поштење и врлине, он зна да брво и тачно осуди и сурва, неверство, превртљивост. себичност и подлост.

У историји нема, примера. да је народ радио противу себе, противу свога опстанка, Ако су тренутне пд-

— ДВА ЛЕПА ПРИМЕРА —

грешке и заблуде биле, он их је брз0о и неодложно отклањао и није нигде допустио, где год је могас и где је прави израз воље народа, до управе дошао — да се народ упропасти.

Народ је најбољи свој чувар, он је најбољи свој управник.

У Европи нема, народа, који би више заслужио да буде неограничени суверен у својој држави од народа српског. Јер нема у Европи ни једне државе, коју је створио сам прост народ. Гуњац и опанак створио је ову земљу. Он ју је и ослободио турског тосподарства. Гуњац и опанак оросио је ову земљу крвљу својом, да по њој слобода, правда и једнакост никне; гуњац и опанак заустављао је дивље хорде Турака, да не потамне ову красну и обилну земљу; гуњац и опанак прелазио је брда и долине, реке и поља, јурећи с једног бојног поља на друго и сувбијајући турске аге и спахије, што на земљу беху навалили,

- Гуњац и опанак превртао је кладе и пањеве, крчећи поља и лугове, да их житом и шпеницом засеје; гуњац и опанак подизао је школе, судове, разна надлежателства: просецао 'и насипао путеве ла, саобраћај зближи и промет олакша.

Гуњац и опанак чува стражу на граници, чува земљу од спољње. непријатеља. Гуњад и опанак радио је неуморно, како по највећој жези, тако и по киши, снегу и мразу, и пунио је ко-

шеве храном, амбаре житом, стаје стоком, пивнице вином и ракијом.

Гуњац и опанак одвајао је од својих уста и у гладној и неродној го-

дини и давао судијама да му правду

деле, војсци да се ратној вештини научи и да се бољим оружјем насружа, просвети да обучи младеж науци, поштењу, раду и родољубљу, полицији да, му имање и личност 88штити и сачува од напасти и повреда. Гуњац и опанак, а то је Народ Српски, створио је ову државу крвљу, одржава је знојем, чува је животом и имањем, унапређује знањем 41 искуством.

Гуњац и опанак, а, то је, као шта рекосмо, Народ Орпски, подигао је и створио аву државу и он треба по праву и науци, по раду и пожртвовању, да буде највећи господар у овојој земљи.

И доиста, нихо народу не сме одрећи, да није господар ове државе, У нас нема странке која би јавно