Paster

Беснило

што уосталом не би болесницима ни помогло а одмогло би лекару.

Дани су пролазили, Јозеф Мајстер се одлично осећао и 27 јула, пошто је свака опасност била минула, врати се своме дому.

Исте године, октобра месеца, дође Пастеру петнаестогодишњи дечак, пастир, кога је бесан пас био изуједао. Док је са петорицом својих другова, млађих од њега, чувао стада, нападе их бесан пас. Деца се разбегоше док млади Жипи; (Јирше), са бичем у руци, покуша да одбрани своје другове. Разјарена животиња скочи на њега, уједе га за леву руку не опуштајући више затегнуте вилице. Другом руком дечак се ослободи али га пас уједе још једном. Ухвативши пса за гушу дозва свог млађег брата да му дода бич који беше испустио. Бичем веза псу њушку и уби га ударцима своје дрвене обуће по глави. Да би се уверио да је животиња угинула, одвуче је до потока и урони јој њушку држећи је тако неколико минута.

Храброг дечка превише, ветеринари прегледаше леш и утврдише да је пас био бесан. Тада претседник општине тог малог места у Јури писа Пастеру, тражећи савета. Пастер одговори да му упути сместа дечака. Кад Жипиј стиже у Париз било је већ прошло шест дана од уједа, док је Јозеф Мајстер био стигао већ после два и по дана. Да није сада доцкан, питаше се Пастер забринутог ИМ опет наступише дани стрепње, немирне ноћи, док најзад не мину сва-

123