Paster

И. Ђаја

ка опасност и млади пастир се врати исцељен својој кући.

Пастер се дописивао са Јозефом Мајстером и Жипијем. Давао им је савете, интересовао се за њихов живот, слао им и по коју малу своту новаца. Жипиј је доцније дуго година био вратар у Пастеровом заводу. Испред завода се налази бронзона група од Трифоа која претставља борбу младога Жипија са бесним псом.

Са свих страна Француске и из целога света почеше се обраћати Пастеру за спас. Близу ла. бораторије био је удесио неку врсту амбуланте где су лекари вршили антирабично вакцинисање после уједа, Пастер је надгледао, и готово се извињавао онима којима ће спасти живот, што то мора да буде по цену убода једном иглом.

Идуће, 1886 године, 1 марта, Пастер је био већ вакцинисао 350 особа. Од њих је једна била умрла, и то, видећемо у којим приликама. Статистике су иначе, пре Пастерове методе, давале од 16 до 40 од 100 смртних случајева у особа које су бесне животиње ујеле. Баш у оно време кад је Пастер лечио малога Мајстера бесан пас је био ујео у околини Париза пет особа и све подлегоше беснилу.

Онај један случај смрти у то време примене антирабичне методе десио се због тога што је вакцинисање отпочело одвише доцкан. Дошла је Пастеру десетогодишња девојчица Луиза Пелтије, коју је бесан пас био ујео пре тридесет и седам дана. Рана беше још крвава и

124