Pastir

Да би боље схватили ову характерну црту хришћанске љубави и превагу њену пред старозаветном, изнећемо овде поглед новозаветног учења на 1езгро љубави у опште или развитак идеге љувави у хришћанском погледу на свет. Хришћанство учи, да Ге Бог — Бог љувави и превмклАИ кх лкжки кх Боз1г пргкуклгтх, и Богх кх нгмх прекмклетх. Ово учење, коге Ге овако просто по себи и нетражи нарочитог тумачења, гасно нам казуГе: да Бог има не само љубави као Гедно од пресавршених своГства његовога бића, но да љубав саставља тако рећи саму суштину Божанства; с друге стране у овом учењу Бог се износи не само као ирвовитно начело свете љубави, коГа се опажа код сваког разумног створења, но као сама с ила љувави , ко1а живиучистим срцима и покреће их као живе своге органе: кх Боз^к прекмклетх, и Богх кх нел 12 прекикдетг Овака 1е у свошГ суштини хришћанска идега љубави. Даље, Хришћанство учи, да 1 е Бог, пошто Ге сам пот ' пуно блажен и свега има изобила, Гедино из ове преисиуњене блаженством љубави створио безброшо мноштво твари са чуствима , да би и ове према свошг природи могле да учествугу у разноликим даровима његове љубави, да би живеле и благовале. По двогаком саставу сво1е природе човек Ге способан, да се наслађава материгалним и духовним благима овог живота, и он тежи к њима, па тек кад обе ове тежње доведе у сугласност, у хармонигу, достиже потпуну срећу и блаженство своГе. То што човек тежи к матершалним благима, може бити да зависи од магнетопривлачне силе саме материГе, а симпатичка тежња духа к свему оном, нгго Ге истино, добро и прекрасно, без сумње мора да има духовни извор свог у човеку. По поГму хришћанства таг Ге извор живи образ Божиш у духу човека, кош сам себе сазнаГе. А шта Ге то образ или лик божиш у духу човека? Ниге лн то налажење самог божанства у себи, у колико се оно Гавља, живи