Pastir

45

и дештвуГе у коначном духу и коге ова! опажа у свом сазнању и чуству ? — Човек зато и тежи свогом љубави к свакоме савршенству, што он носи у самоме себи образ сваког савршенства, сазнаГе цену његову и осећа усладу да се сгедини с њим. Образ Божиш у човеку мора да тежи к своме праобразу, као што свашта слично и рођено тежи гедно другом. И на овом духовном сродству држи се та љубов човека к Богу. То, што 1е поремећена природа људска грехом, хришћанство тумачи, да се она удалила од Бога и прекинула живу везу љубави, кога Ге тедињавала човека с Богом. Идеал наГвећега блага остао Ге после овог код човека у неком тамном сећању непрестаних успомена минуле славе и блаженства. Већина рода људског зауставила се свошм тежњама на матершалним благима, и у непосредним усладама мислила Ге да нађе своГе задовољство на земљи. Но ми знамо из исторше, да 1 е човештво , тражећи своге себичне цељи, дошло на послетку до тога, да само опази и нозна ту жалосну празнину, то краше незадовољство са свим, што га опкружава, таГ иад и растроштво сопствене сво1е природе. Одовуд се по^авила и она свеоншта жеђ за препорођењем. Догматика хришћанска Гасно нам тумачи, како Ге извршено то препорођење човека, коге се у св. писму назива нокла ткдрн ко Христћ. Безмерна љубав, да би се приближила и сгединила с пропалим суштаством човека, спушта се до наГвеће крашости — до зрака рава, пршскргнћ прУовфлетсА плоти и кроки и сГедињава се на веки неразлучно с ограниченом, духовно-телесном ириродом човека у Гедну личност Богочовека. У овом 1е вероучењу бездна таГанствености непостижних никакоме уму коначном, но у исто време и море божанствене љубави, кога се не да обухватити, ал’ се моме спазити наравственим чуством. Сва система хришћанства дише Гедном само љувави , кога доводи у одушевљење и изумљење! Безгранична љубав ванлоћава се;дели људ-