Pastir

62

I

с каквим високим поштовањем односише се они према туђинским обичагима, начину живота и изображењу, не мотрећи на то, што се ти обичаш, таГ начин живота, то изображење нше ни наГмање подударало с духом народа геврешког и с његовим религишзним веровањем. Па каквв су могли бити резултати те тако да рекнем безсмисшљене тежње за туђим обичашма, туђим начииом живота и изображењем ? Усвошвши туђе обичаге, туђ начин живота и изображење Садукеш иредадоше се искључиво 1 единим земним насладама — безбожности; изгубише свако поштовање, према свогог вери шта више и према самом св. писму, коге почеше обгашњавати сасвим самовољно, да угоде свошм наопачким погмовима и жељама; нашосле одбацише и веровање на живот онога света. Све биће човека, његов назначаг, његове тежње, његова блага, ограничише једином земљом; само земне користи и задовољство тражише у животу од Моштевог закона и од вере, на то очекиваше и од МесиГе. Ето какви су били Садукеш — људи, кош и по своме богаству и по знатном происхођењу и по свом изображењу заузимаше врло важно место у народу геврешком. Такви бе1аху Садукеш, кош мислише да су људи паметни, па с на1већим презрењем гледаше на све што Ге народње. ПГта С У ДРУГО они могли и урадити у народу Гевредеком ако не то, да га разврате у вери и поштеном животу ; да га по буде да распне Спаеитеља, кош ге проповедао, да царство његово ниГе штх лпрд сегш; да га прикуГу за земаљске усладе и изгладе из њега сваку мисао о загробном животу. Да погледамо сада око себе, нема ли и у нас тог садукешког духа. Да ли нема међу нама таквих људи, кош гледа^у с презрењем иа све, гато се зове ерпско, кош гледа1у на наше српске народње обичаге, предања, црквене обреде, као на наГвећу глупост и празноверицу ? Нема ли међу нама таквих људи, ко1и се клањаГу свему оном, што ге туђе, за ко1е Ге све, што 1е туђинско, човечно, лепо,