Pastir

107

не смеће с ума. да писац мора удешавати сво(е сиисе према * различним свошм читаоцима: кад би сви читаоци „Пастира“ били то, што г. Васиљевић, онда се разуме, да би требало чинити другчиш избор у предметима, о кошма би „Паетир“ говорио. Сврх тога г. Васиљевић зна врло добро, да свака ствар има свогу светлиГу страну као и свог засенак, па требало 1 е, да Ге и ово имао на памети. А савет његов, да оваг лист треба да мири веру с науком, не можемо потпуно усвошти с тога, што држимо, да Ге код нас наука шш тек ' у почетку своме и да шш ни1е решила ни нреча питања животна а толи дошла у противоречност с вером. Ако има овдеонде таквих по1ава, то ће се и на ове потребе обазрети наш лист и донети овда-онда по ко!и чланак , кошм бн се могла и та узгреднта у нас потреба задовољити. Не пропуштамо даље и то рећи, да нас ге г. Васиљевић, као што и сам вели, затекао са евошм рецензишм 1ош у полагању темеља, кад се нше ин могло определити, каква ће зграда да се зида. Да 1е почекао мало дуже , док шш мало порадимо, он би се онда уверио, да домаћин гради кућу, која ће бити лепа и корисна за свакога. Само се но себи разуме, да кад 1 едан маштор гради кућу , мора бнти у њо! доста празнина и недостатака; Гер Гедне очи не могу свуда. да допру. Па по овоме нас неће вређати, већ напротив радовати, ако нам г. Васиљевић, као припознати маштор књижевни, кош Ге код нашег читалачког света, што разуме ствар, стекао ваљаног књижевног гласа, и у напредак буде надгледао нашу радњу , па - 1ош и кош камен поставио ко гллкј? оуглл. Што се тиче оног изражаха, да 1е „духовенетво с иочетка много радило око народњег образовања, а кад после виде, да га народ сустиже свотим образовањем, па у нечему и надмаши, оно онда носта шпвећи непршатељ народњем развитку и напретку и да ову жалосну ролу игра духовенство и данас готово свуда,“ — ми би учтиво приметили,