Pastir

108

да се ово не може никако однета на наше духовенство у опште, нарочито на духовенство сувремено. II ако би нам • ово г. Ваеиљевић доказао, он би нам дао сасвим нов поглед на одношаг нашег свештенства према народу, те би нас тако избавио од оних погрешака, у ко1е би могли пасти у раду око питања о сувременом свештенству нашем и његовом одношагу према друштву и народу, ко1е мислимо скоро покренути у нашем листу. Уредник.

И доиста, све што се нте покоравало овом безусловном закону, подлегло 1е казни истог закона, па 1 е тако или сасвигем угинуло, или 1е остало наопако, на подсмГевку од стране свега, што се 1авља тако рећи као законорођени по1ав. Само духовенство у том далеко ни1е на чисто: по идеш оно Ге равносидно нагзаконитиГем бићу, али по дГештвителности СВ0101 оно Гс у мноппем одношашма одступило од те идехе у шљедству различниГех околности. Да не зборимо о другом, што може бити не би било изв1есно свакоме, узмимо то, што у кекшем земљама хршпћанскигем постош кастичност духовенства. С чим оно хармонише? Ни с чим осем, може бити, с во 1 Инством. Исус Христос и Апостоли нигесу припадали ниГедног касти, нити су носили другчиГе одиГело од осталшех грађана, од кош1ех су се они одликовали само. врлином д1ела. Правила каквог о томе они тако исто нигесу оставили. Угледање прешло Ге у обича!—ево свег об1ашњења те ствари. Но аГд’ да речемо, да Ге то таква маленкост. на коГу не треба обраћати особите пажње, у томе се на пошљетку кастичност и не састош. Али изолираност—одвагање духовенства од друштва, као што то видимо у друипем странама ? Они веле, да тако „канон„ хоће. Прекрасно. Али шта друго ктоп ,