Pastir

122

бити више шкодљив него ли иробитачан, св. Сава отпутуге у Маџарску и мудрим разлозима и беседама свошм склони маџарскога краља на мир. Но смрти брата свог св. Сава отпутуге на исток ради поклоњења оним светим местима, коГа су освештана стопама Спаситељевим. Идући но овог страни он не остави ни Гедно место, где 1е Христос долазио, да га не походи и не задовољи срце своге том неисказаном милином, когу при сваком погедином овом местанцету осећаше. У овитвли Саве освештеног он добиге драгоцену штаку на поклон, кога се и сада по његовом аманету чува у св. Гори. 2 ) На повратном иуту сврати се он у Никегу. Император Тован Ватаци дочека га и испрати с особитом почашћу у св. Гору. Дошавши у сво1у катедру он очита годишњи нарастос брату своме краљу и врло беше радостан, што се том приликом увери, да су остатци брата његовог целокупни и натлћнни. Нод бдителним надзором његовим цветаше у Србиш побожноет. Сваког празничког дана говораше иоучење у цркви: великашима саветоваше да не заборављаГу о смрти, да имаГу свагда на уму, да су они по људском само схватању већи, а пред Богом равни, па Гош може бити и нижи од оних, кохе они за ниже од себе сматраху; вохницима говораше, да се чуваху од самовољства и недружбе, а нароДУ > Да се не упушта у незнабошке обичахе и весеља. У монастирима завођаше све, што беше леише и боље и што хе могао видети на истоку. Ради зидахва и украшења ових сазиваше са свих страна нахбоље иконописце и махсторе од мермерне и каменорезне радње. (Наставиће се.)

5 ) Нисма ст> востока X. 114.)