Pastir

3 24

кога му 1 амче о његову спасењу, а не непрестано тражење истине, коГе 1е по самог природи свогог пуно тешких противоречица. Но и религта опет нте кадра да замени фило зоФту, 1ер она не задовољава Гедну од главних потреба наше природе: непрестано, неодољиво тежење духа кистинипотпунон У овом тежењу разум не треба да буде заустављен никаквим догматом: самосталност радње — то ге првн услов филозофском занимању. И тако, ФИЛоеоФИГа и религиГа имагу Гедан задатак, Гедну цељ: теже обадве к истини потпуноГ, уколико се ова открива у поГавима. Но та тежња иде различним путем к истини: ФилозоФта хладним разумом, религта пламеним чуством наравственим. Таква Ге свеза међу филозофигом и религиГом у опште. С овог гледишта и треба гледати на одношаг старе филозо ФиГе према хришћанству. Ми морамо да признамо са оцима цркве надмашиност хришћанске религше над грчком фило зофшом ; но погрешили би, кад би усвотли, да 1е Геванђеље одређено, да сасвим замени ообом свако филозофско мудровање и испитивање. Филозофска испитивања и сазнавања свагда ће бити и остати свотна изабраних умова, али религша — свега света мучно, никад. Нека заклањаГу лице своге многобошци, кад се говори о њиховим филозофими ! Њихови философи 1едва добигаху по неколико ученика, па и ове губљаху при прво! опасности, ко1а им т загрозила. Ученици Исуса Христа — рибари, митари, чобани, обратише к Геванћељу толике народе. Безброте оиаености место да зауставише проповедање њихово, тш су већма потпомагале; натростит сеоски становници постаГу код њих филозофи . Но Исус Христос и нте се обраћао толико к разуму, колико к срцу; његова цељ не беше, да обогаћава знањима, но да успламти и загрет душу. Он не бира себи ученике од мудраца, већ од простих и смирених душа. Хришћани остваруху то, чему тек уче филозофи . Да иослушамо шта вели тдан од нрвих апологиста : „Хришћанима нршшсиваху, да су безбож-