Pastir

143

пу , нити за гпколе , нити за књиге, па и опет у свтем нашигем црквама служила се служба божиГа по књигама наштем — писантем по монастирима, а нагвише под окриљем Каблара и Овчара; даље, треба обратити пажњу и на „пнсди1(ге“ т. I. моловање свигех наши1ех богомоља , што су радили наши ондашњи калуђери. У том слунаГу они су се истина придржавали цариградског канона о моловању, али у исто доба види се, да су били Срби и схватили моловање по нашем српском начину. Њемци молу1у Богородицу као плаву са плавшем очима женскињу, са плавим дгететом на рукама; Талтанци 1е молуГу налик на ТалиГанку и т. д. и све друге пророке и светитеље. У кабларско-овчарскигем монастирима наћи ћете намоловане апостоле у калпацима, различне и свеце и не-свеце у доламама и т. д. са обликом налик на наше људе. Па колико оно западно моловање не одговара ориђиналу Гсврегскога типа: толико исто и ово наше. У ствари то су идеали — узори човгечански, па спољни израз тога идеала треба доиста да се Гавља у облицима нама наГмилишм и нашбичнишм. За монастире српеке Свете Горе вели г. Милићевић (стр. 54. гл. 21.) „Њих Ге леио описао нок. Вук у .свопД „Даници“ за год. 1820 (1 — 26) да нше нужно ништа више к томе додавати.“ Да их 1е В. Караџић лшепо описао, то 1е цигела истина, али да се к томе нема ништа додавати, држимо, да нше добро речено, Гер просто описати, гд(е су и ко их 1е градио, значи показати само „инвентар“ монастира и нешто мало историчкшех причања. Монастири кабларско-овчарски има1у огроман знача! за нашу црквену књижевност, имаГу значаГ због начина, кошм су сазидани; значагно ге и то, што су у скупу сазидани; имаГу значења и у томе, у колико се огледа у њима живљене ондашњшех нашиГех предака; имаГу значење због свога живописа и колико се у њему огледа развитак те умгетности