Pastir

157

V

свог научног кабинета склапагу целокупне системе свог знања, па наравна ствар да та ФилосоФска нспитивања и њихови системи никад не могу бити свошна целог света, већ само похединих способних за то људи, а религиха хе за сваког човека, па био он философ или прост и неучеван човек. Чудновато нам се чини, како хе „неколицина“ могла разумети у речима: „свега света“ оне људе, кош траже већу истину, него што ге у 1еванђељу,“ кад се тамо врло просто каже „али религиха — свега света мучно, никад,“ то хест да ти философски системи не могу бити религиха целог света, већ свошна само изабраних умова. Да кажемо хош неколико речн , па да завршимо свох одговор „неколицини.“ Из целог њиховог чланка, кош смо прочнтали у „Световиду,“ могли смо приметити, да се они страшно бохе ФилосоФихе—Боже нам опрости, што ћемо рећикао неког сатане. Та плашња њихова мора бити да произлази отуда, што они мисле, да ако се да превага философиш над вером, — што ми то никад не можемо допустити — онда ова посљедња пропаде, па зато они хеднако и пребацуху „Пастиру“ што он говори, да „разум не треба да буде заустављен догматом“ у области свохох. Но немохте се бохати! ви слабо разумете и веру а камоли ФилосоФиху и у каквом су одношаху оне хедна према другох. Да би ту вашу плашњу и неспокохство душевно утлшали, ми ћемо вам навести у кратко мњење хедног знаменитог оца цркве, по имену Климента Александриског, како он мисли о философиш и религиш и њиховом одношаху. „Божанствени промиеао, кош хе откривао вољу своху Худехима, — откривао хе њу, и ако не таким начином, и незнабошцима, ФилосоФиха не може бити производ зла, хер зло наводи човека на зло, а овамо философиха учи људи поштеном животу , дакле она хе дело преблагог Бога, кош хе хедини извор сваког блага. Шта више она хе саопштавана не нахгорим већ нахбољим људма грчким, кохи су снособни били да руководе друге људе к правди и поштењу.