Pastir

147

да 1 е сваки народ у хришћапском свету дужан свима силама радити на развитку искре божиГе, ума свога, Гер Ге само ова1 учинио, те хришћанство решава данас судбу васцелога света; да ће се она1 хришћански народ, кош не треби из себе мрак и незнан.е, ове клете неприГатеље нагвећем добру људском, светлости Геванђелско!, знању и науци, огрешити пред Богом и изгубити велику милост његову, Гер никогоже /ноБитл Богг, токјио сего , иже сх прел1г(дрост1К) прекиклетг. (прем. Сол.) Ето каква ге вредност у опште науке у роду људскоме, какве дивне плодове доноси развшена истином свест народња! Па нећемо ли сс и дању и ноћу трудити, да прибављамо знања и науке, па да њене добротворне истине распростиремо у здраво! свеети рода свога, у кругу браће, међу когом живимо?

„Мене гоне, али не због богаства и не зато, што сам учинио неко престунљење. Кад би ово било, 1а бих морао доћи у забуну: мене гоне, што вас љубим.“ Овако Ге говорио Златоуст своме стаду, народу цариградском, праштагући се с њим приликом првог свог изгнања. Збачен са катедре опадништвом и осуђен на изгнање слабоумпим имггератором, с киме се титраху час наложнице, час оне прндворске жене, кошма отворена беГаху царска врата у подне у поноћи, — Златоуст види, како се због њега буни цео цариградски свет. Метеж оваГ принуђава га, да се изнова и то свечано поврати на своГу катедру. Но кад га по други пут почетпе гонити, он се успротиви то! наредбн говорећи: „Од самога Бога дата ми Ге црква и ова служба у цркви: само Гедан Бог може ми Ге и одузети." Десет месеца одупире се он зановести императорскоГ; десет месеца окружава га гомила иарода и као стражар чува двор свога архипастира. На послетку драговољно, но крадом