Pastir

152

вера хришћанска не допушта, а тако исто она не дозвољава човеку, да се понижава, да опада друга, да лажне речи износи, већ хоће да човек у свошм осећањима, у свошм мислима и иоступцима буде илеменит и слободан. ЗахтеваГући то од човека, вера забрањуге свако насиље, па ма оно било у каквом му драго облику. Тим она хоће да човек ради чисто у духу Геванђелских истина и неиокварене савести своГе. Погледамо ли с друге стране на човека хришћанина у друштву, то њему у дужност спада ради истине свачше мњење саслушати, и над сваким мало озбиљски норасудити, поразмислити, да л’ неће бити тако, као што људи говоре. Не обраћати пажње на мњења и убеђења других људи, а сматрати себе за нашаметнтег, то би изгледало као да хоће човек самовољства, а не истине, хоће да хе паметнши и од самог Бога, а то хе већ противно духу вере христове, коха захтева од човека, да се смирава пред њеним вечним истинама. Вера хришћанска, одбацухући насиље гхрема човеку, хоће да и похедини човек своха убеђења не навезухе силом другима. Дакле вера наша хоће да у човеку развихе свест о себи, о своГох личности, да тако зна уважавати како себе тако и друге људе. ДехствуГући у духу моралне слободе на човека и развигахући у њему свест о свокн личности вера хришћанска налаже човеку Гош и неке дужности према своки породици и државн , у кохог живи. Човек хришћанин дужан 1е неговати децу своху у науци хришћанскох, како би спремио у кругу домаћег живота свог врсне чланове отачбини свогог , кош ће у духу хришћанске слободе мислити , желити и радити онако, како ће бити корисно по земљу и народ. Васпитавахући у духу хршићанском млађе свохе, уливахући у млађана срца њихова дух о љубави према себи, према владаоцу земаљском, према народу, коме припадаху као чланови, човек хришћанин може тврдо убеђен бити, да хе извршио свету