Pastir

202

императору могућност христова васкрсења. „Као што се из ГаГета испод мртве љуске — говораше она — рађа живот, кош Ге пређе љуском сасвим био покривен, тако ге и Христос из гроба, из тога обиталишта смрти и тл&па устао, васкрсао и свошм васкрсењем даровао и свима нама живот вечни, очистивши нас од грехова евошм непорочном и пречистом крвљу.“ И оваквим начином она започне свогу проновед у Риму о васкрсењу христовом. ЗнаГући за оваг простосрдачни дар Мариге Магдалине, коги она поднесе императору и кош учини знатан успех у проповеди њеноГ о васкрсењу Господа, први хришћани заведоше обичах по примеру овом даривати гедан другога обоГадисаним ГаГетом, кошм као видљивим знаком доказугу могућност и нашег васкрсења из мртвих. А од првих хришћана прешао Ге тал обичаГ и на последнике, па трале и сада као леп и красан обичаћ Тош Ге Гедан благочастиви обичаг о празнику насхе био у првих хришћана и има га и сада код Руса. А код нас као да нте нигда ни био или га бар нема у данашње доба. А то Ге: благоеиљати на таТ дан мрсна гестива: сир, Гада и печење, а нарочито Гедан повелики хљеб, кош 1е умешен са сиром и Гашма и кош се зове „пасха.“ Оваквих Гестива доноси се код Руса силество божиге тако, да их има свуда около цркве па и по целоГ порти црквеноГ. По свршетку службе свештенослужитељ излази из цркве, пошто већ тамо очита молитву над Благословешемт, аспа — и иде около цркве, те благосиље све, што 1е тамо од Гестива донесено кропећи то светом водицом. Од хљебова ових, кош су донесени на пасху , остахе неколицина у цркви и стоГе тамо на малом каквом асталићу пред иконостасом за све време светле недеље, па се у суботу у очи Томине недеље после службе разрезуГу и даГу у виду наФоре богомољцима. А остале хљебове заГедно са мрсом односе хришћани свошм домовима. Мрс употребљаваГу по потреби, а хљебове раснол^жу на 7 дана светле недеље место наФоре,