Pastir

232

природе, изопачен и морллни, унутрашњи закон — савест. ДругоГачиГе: речи савести не могу свагда бити верне и глас њен остаће до века глас вапшагуНег у пустињн. А све стош до тога, што савест ни1е расвиГена тако као што треба, те људи често не могу да разликугу добро од зла, вољу божигу од ништавих мњења људских, па обилазећи унутрашњи закон — савест, предагу себе на жртву осећањима и страстима, слушагу наговоре духа зависти и злобе. Да не би човек пропао и сасвим забадио свогу наравственост, Гавило му се у помоћ одкровење божиге, те му Гасно определи захтевање савести и божигу вољу према њему. Ако се дакле васпитаник добро упознао са захтевањем богом — одкровеног моралног закона, он ће наћи у њему верног руковођу к срећи и блаженству, разуме се, ако се не буде познанство то оснивало на искључном и охладнелом знању ума већ и на срцу и осећању човечиГем. Човек, створен да благуГе, по самоГ природи свогог тежи к срећн, зато и дух његов треба да Ге слободан, а тело здраво и кренко. Но заражена грехом природа његова, вуче га често к таквим насладама, коге га истина задовољаваГу за неко време, но опет руше и обарагу телесну и душевну снагу његову. Човек се често поводи за свошм црквареним наклоностима и тада узалуд у њему вапиГе глас закона, глас савести. Љубав к добру малаксава и ветрењасте тежње принуђаваГу га, да заборави иоследице — он губи своГу моралну снагу. Да би сачувао васпитаника од такве несреће, васпитач треба да му обГасни усроке тих погава. ИсториГа света и цркве пуне пунците су доказа за то. Грех рушећи наше тело, слаби нам и душ}^, а благочастиви живот напротив крепи прво и уздиже другу до свесног сазнања цељи и опредељења у животу, — до самопрегорења. Бсз сумње ми смо дужни чинити добро само из Гедне чисте љубави к њему, па ма да би зато и пострадати морали. Но свемогућни Бог и тада нас не оставља ненаграђене, а тим пре кад