Pastir

297

он лукаво запита ове геврегске посланике: „А, Бога вам, где 1е ваше отачаство?“ — „У Терусалиму“ — одговоре они. После питагући их, зашто не живе гош тамо, и даље реч по реч, доведе их до тога, да признаду, да се Бог ражљутио на очеве њихове и расуо их по свету због грехова њихових. „Па како можете ви учити вери друге, — рекне Владимир — кад сте и сами одбачени од Бога. Кад би Бог волео ваше веровање, он вас не би растурио по свету, да тако останете без своге домовине. Зар ви хоћете да ми примимо вашу веру, па да и нас таква судба ностигне,“ И овим речма отпусти Владимир и ГевреГске посланике. Кад чуше хришћани из Грчке, да долазе Владимиру са свигу страна људи, кош се старагу, да га обрате у свогу веру, они почеше и сами, да се брину о том. НемаГући поуздања у оне хришћане, кош се онда налажаху у КиГеву и кош већином бегаху Грци, они оправе к Владимиру из средине своге Гедног врло учевног човека — ФилосоФа. Предање ниГе сачувало име овог философн. Философ дође у КиГево, па представ Владимиру започне овакав разговор: „ми смо чули, да су теби долазили мухамедовци и нудили те,да примиш веру њихову; но њихова вера не ваља ни за земљу ни за небо: она Ге строго говорећи нечиста, као што су и они сами нечисти, гер ваздан се умивагу, па и опет заудараГу. — Чули смо такође, да су ти долазили и латини. Њихова се вера мало разликуГе од наше. Но Владимир му пресече овде реч и поче да говори филоеофу: „ама, да видиш чуда! долазише к мени и Тевреш, и казаше ми нешто, што ме изненади. Они веле, да и ви и римски хришћани веругете у некаква Бога, кога су распели њихови очеви.“ Види се, да ге Владимир, и ако ге онако збунио одговором Тевреге, остао и сам збугвен од њихових речи. „Збиља, како Ге то могућно, — мислио Ге он у себи •—Да хришћани сматраГу за Бога оног.кога су распелиТевреГи?!“ Ни ТевреГи ни незнабошци не беГаху кадри да схвате ову тагну. Веровати у распетог чинило им се краГња будалаштина.