Pastir

329

и „зеденапнук“ ; земља му беше обилата и плодна и — благослов божиш почивао 1е у кући сваког Србина. Тада Ге било пуно и весело срце сваком Србину: песме су се ориле по густим и китњастим гаГевима шеговим. Свештеници српски, кош су увек били с народом, делише с њим и овом приликом ту радост његову онако исто, као што су многи, излазећи с њим и на бошо поље, уиествовали у свима теретима и подвизима народњим у рату за ослобођење овог маленог комада српске земље. Па такви свештеници бегаху поштовани и љубљени од народа, Гер ова 1 виђаше у њима праве добротворе своГе. Тединство у свему тада беше међу свештенетвом и народом. И по начину живота свештеници тадашњи нису се готово ништа разликовали од народа. Попа Ге тако исто занимао се земљорадништвом као и његови нарохиГани, па и по самом оделу он се ниГе одва1ао од народа. И ми се 1ош опомињемо, како смо у детињству свом у селу виђали понеког старог попу зими у чакширама, ћурчету и са шубаром на глави, а лети у црвеним доколеницама, кошуљи и Фесу, па то не беше ништа зазорно у очима нашега народа. нити 1е ова1 на то што викао. Њега се то слабо тиче какве хаљине његов попа носи, само кад Ге уверен, да Ге ноштен и радин човек, да се брине о свогог кући и имовини, да уме поучити сваког, што Ге изучио у „намастиру дубоке књиге“ — па му 1е то доста. Ни1е народ тада давао попи по тариФИ одређеноГ од више кохе власти за његове заслуге, нити Ге попа тражио од свога парохиханина, да му што више да. Дао Бог народу, а народ даГе од све душе своме свештенику. Уз то се треба Гош и овог сетити, да су стари свештеници били у друкчишм парохиГама. НаГмање од 300 — 400 а било их Ге и од 600 домова. Разуме се, да у таквом стању парохиГа и таквоГ обилатости земље, каква беше пре неколико година, и при онако малим потребама у животу, свештеници могли су живети ваљано и поштено)