Pastir

330

немалући нужде, да се пуштаГу у когекаква ниска довигања, кога им не доликуГу. Не можемо казати, да се данашње свештенство одцепило од народа, оно Ге и сада као и пре у тесно! свези с њим. Али услови живота, у кошма се садашње свештенство находи, и у кошма се нахођаху њихови претходници, страшно су се изменили. Да погледамо сад на те услове живота данашњих наших свештеника. Зна се, да наше свештенотво нема никакве помоћи од државе за сво1е живљење или боље рећи нема плате, оно зависи чисто од народа. коме служи, и за заслуге његове народ му плаћа по тариФИ одређеноћ Сав приход њихов виси о кончићу случашости. Ако Бог пошље берићета , па у народу и у кући сељака има свашта доста, онда свештеници могу и когекако живети. Ал’ ево 1ада и невоље. кад и народ нема, кад га издаду летине, што код нас доста често бива, а земаљске и општинске потребе ваља подмирити. па макар из очиГу извадио: онда за већину свештеника наших наступаГу „црни дани, а црња судбина.“ Рекосмо за већину свештеника наших с тога, што заиста већи брог свештеника синови су сиротних родитеља , кош кад сврше БогословиГу, запопе се и дођу у парохшу, па немаГу у први мах ни куће ни кућишта, нема1у нигде ништа, а жена Ге ту, па даће Бог и дечице. Живот његов зависи чисто од Гединих парохиских доходака. А какви ће његови дохотци бити, кад Ге лоша година у народу, па народ и сам нема , кад Гедва скунатори и порез па понеки пут и прирез, што се мора властима платити, а попа по мишљењу њихову бог-ме нек мало и причека, док Бог пошље боље године. Свештеници, кош су наследили од свошх старих какву баштину, па имаГу лепих земаља, забрана, винограда, па и по коГу воденичицу, могу да своге парохиГане мало и причекагу, кад им ови немаГу одмах да плате за њихове заслуге, што могу живети и од свог имања, не ишчекугући доходака из нарохте. Али оваквих