Pastir

436

Нашре 1е био одведен у Нике1у у Витиниги. Овде Ге он дознао, како гоне другове и пригатеље његове и како ови трпе муке на правди. Далеко од Цариграда, кошм управљаше као какав господар, изгнаник лутагући сад по иустињама, по дивљим пределима, изложеним нападању варвара, могаше наГживље да почуствуге своге велико зло, коге га снађе; али ништа не могаше приклонити ту велику душу да изусти реч проклињања или жалости. Он не изгуби до последњег свог дана наду, да ће се опет повратити народу, кош тако пламено љубљаше. Остављагући Цариград, он закле своге пригатеље, да признаду одмах за пастира свога оног, кош дође за њим. Ма како да му ово одречење од катедре бегае тешко, он га опет поднесе гуначки. На катедру његову изабраше неког АрзациГа, брата Нектаригева. старца од 80 година, кош беше ништаван као роб, речит — што вели Паладше — „као риба,“ а изабран беше баш зато, да по свошм годинама и безкарактерности не обеспокогава двор и духовенство. ОлимпиГада и Пентадша не побогаше се, да. наруше аманет Златоустов, и отказаше свогу покорносг новом архшепископу. Оне жељаху, да страда1у за оног, кога онако 1ако љубљаше сав народ. Њих осудише као преступнице, затворише их у тамницу, одузеше им сво имање; но оне, презирући све ово, налажаху утехе Гедино у том, што осташе верне достохноме лицу. Златоуст поздрави Гедним дивним писмом Олимпшаду ради њене сталности у прегорењу имања, и назове том приликом Арзацта шарлатаном, грабљивим вуком, неваљалцем, кош 1е дошао до свога чина лукавством, но главни смисао тог писма беше обраћен на то да се одржи Гединство у цркви, да се прекине мржња међу хришћанима Гедне цркве. Златоуст се боГаше, да се у овим странкама не поделе и у вери и да у чистог цркви цариградског учења не помешагу и ллеввлге. Али противници његови нападаху само на личност његову, а не на учење његово. Вера нше имала