Pastir

466

целог њиховог надзора, увиђавности, настаивања, опомене, претње па и прописаних за ђаке каштига опет поГедини ђаци а можда и већина не одговарагу свом ђачком позиву , већ се пуштаГу у разне неприличне себи послове и слабе и у науци и у моралу: томе су понаГвише криви њихови родитељи или они, кош заступаГу деци место родитеља. Ви се, родитељи, срдите због овихречи? Вама се чинњ да то шпе истина? да то не може бити? Ако тако мислите, онда агдете за нама у мислима, да вас у томе доказима уверимо. Но докази мош неће бити теоритички: они су све основани на Фактима. Нашим се ђацима пребацугу ове мане: они иду на балове и вечерње забаве наиушта1ући науку, пуше, не поштугу старте, иду по неприличним местима, расипљу безмишљено новце, слабе у побожности, лажу и т. д. Да видимо, да ли их несте ви сами, научили свему овом, па ма то било и нехотично! Дете од природе скромно, стидљиво, двана1естогодишњи дечко, кош се учи лепо, не изостаге никад од школе, призивљу га сад на Геданпут од родитеља и заповеде му, да се спреми, да иде заГедно с њима на бал. А лекцша? А задатак за сутра? „Е! То нше ништа, —маша ће сутра написати цедуљу директору, да Ге Мита био болестан, па Ге с тим све.“ Изнашре се Мити ово недопада: за њега 1е и савесно и страшно лагати свога стартега; али то Ге тек изншлре, а затим може и то ноднети, навикнуће се. И тако доцнте, ако хоћеш, он може и свогу милу магку преварити. Па зар Ге то неко чудо! та како 1е могла преварити директора? Но отом ћемо доцнте, сад да свратимо на бал. Мита Ге већ на балу. А шта ти нема на том балу! Све 1е занимљиво за малога Миту. Наш Мита не сме да мрдне на први мах, он готово осуђ}че себе, шта ће он ту, кад се не уме наћи ни у ходу ни у разговору: ни у опхођењу, и за кратко време прошав по свету онако чудном, не обично